警告：由于字体的原因，天城连写显示可能有所不同，有些连写在字体之中并不存在。请将参考书的写法作为权威的写法。
Warning: In different fonts, Devanagari conjugation may perform differently and even sometimes fail. Please use the book for the authoritative written forms.
重要提示：已经 2025 年了，请学会使用 AI，比如 Deepseek/ChatGPT，他们能够对梵语的句子给出解释（虽然有一定的错误率），当你看不懂句子的时候可以试着问问它们！
Primer of the Sanskrit Language, A. F. Stenzler
主要参考资料
视频教程/练习讲解：基础梵语
缩写：
m. = masculine, n. = neutral, f. = feminine
s. = single, d. = dual, pl. = plural
N. = nominative
A. = accusative
I. = instrumental
D. = dative
Ab. = ablative
G. = gentive
L. = locative
V. = vocative
§7
I. ग्द = ग + द, ग्ध = ग + ध, च्य = च + य, ज्व = ज + व, न्त = न + त, प्स = प + स, ब्द = ब + द, व्य = व + य, श्य = श + य, ष्क = ष + क, ष्ट = ष + ट, ष्ठ = ष + ठ, स्क = स + क, स्थ = स + थ
II. ङ्क=ङ + क, ङ्ग = ङ + ग, क्क = क + क, क्व = क + व, ट्ट = ट + ट, ट्व = ट + व
III. त्न = त + न, ध्न = ध + न, म्न = म + न, न्न = न + न, स्न = स + न, भ्न = भ + न, क्ल = क + ल, प्ल = प + ल, ल्ल = ल + ल
IV. क्म = क + म, ङ्म = ङ + म, द्म = द + म, ह्म = ह + म, क्य = क + य, छ्य = छ + य, ट्य = ट + य, ठ्य = ठ + य, ड्य = ड + य, ढ्य = ढ + य, द्य = द + य, ह्य = ह + य
V. क्थ = क + थ, च्च = च + च, च्ञ = च + ञ, ञ्च = ञ + च, ञ्ज = ञ + ज, प्त = प + त
VI. श्च = श + च, श्न = श + न, श्ल = श + ल(book has a error), श्व = श + व
VII. क्त = क + त, त्त = त + त, द्द = द + द, द्ध = द + ध, द्न = द + न, द्भ = द + भ, ह्न = ह + न, द्व = द + व, ह्व = द + व, क्ष = क + ष, ज्ञ = ज + ञ, ण्ण = ण + ण
VIII. र्क = र + क, र्ऋ = र + ऋ, क्र = क + र, ज्र = ज + र, द्र = द + र, न्र = न + र,प्र = प + र, श्र = श + र, ह्र = ह + र
IX. ग्ध्व = ग + ध + व, ग्न्य = ग + न + य, त्स्य = त + स + य, प्त्य = प + त + य, ष्ठ्य = ष + ठ + य, क्त्य = क + त + य, क्त्व = क + त + व, ङ्क्त = ङ + क + त, त्त्य = त + त + य, त्त्व = त + त + व, द्व्य = द + व + य, द्द्य = द + द + य, द्ध्य = द + ध + य, द्भ्य = द + भ + य, श्च्य = श + च + य, श्व्य = श + व + य, क्ष्ण = क + ष + ण, क्ष्म = क + ष + म, क्ष्म्य = क + ष + म + य, क्ष्य = क + ष + य, क्ष्व = क + ष + व, ङ्क्ष = ङ + क + ष, ङ्क्ष्व = ङ + क + ष + व, ग्र्य = ग + र + य, त्त्र = त + त + र, त्र्य = त + र + य, द्द्र = द + द + र, द्र्य = द + र + य, स्त्र = स + त + र
§326
यथा वृक्षस्तथा फलम्
yathā vṛkṣa-s(vṛkṣa-ḥ, See §33) tathā phala-m
如此树（m. s. N.），如此果（n. s. A.）。
मूले हते हतं सर्वम्
mūl-e hate hataṃ sarva-m
根（n. s. L.）被破坏的时候，一切（n. s. A.）都被破坏。
हतं सैन्यमानायकम्
hataṃ sainya-m anāyaka-m
无头领的军队(n. s. A.)会被消灭。
यत्र धर्मस्तत्र जयः
yatra dharma-s tatra jaya-ḥ
哪儿有正法（m. s. N.），哪儿就有胜利(m. s. N.) 。[注意音变]
लोभः पापस्य कारणम्
lobha-ḥ pāpa-sya kāraṇa-m
贪欲（n. s. N）是罪恶（m. s. G）的原因（n. s. A）。
दाराः सुताश्च सुलभा धनमेकं दुर्लभं लोके
dārā-ḥ sutā-ś ca sulabhā dhana-m eka-ṃ durlabhaṃ loke
在世界上（n. s. L.），妻子（m. pl. N.）和孩子（m. pl. N.）是容易获得的，财富（n. s. A）是唯一难得的。
अर्धं भार्या मनुशष्यस्य
ardha-ṃ bhāryā manuṣya-sya
男人（m. s. G）的一半是妻子（f. s. N.）。
सुखस्यान्तं सदा दुःखस्यान्तं सदा सुखम्
sukhasyā-ntaṃ sadā duḥkha-ṃ duḥkhasyā-ntaṃ sadā sukham
享受的（n. s. G.）尽头（m. s. N）总是痛苦（n. s. A.），痛苦（n. s. G）的尽头（m. s. N.）总是快乐（n. s. A）。（中文版最后一个词似乎有误）
अनन्तं शास्त्रं बहुलाश्च विद्याः स्वल्पश्च फालः
ananta-ṃ śāstra-ṃ bahulā-ś ca vidyā-ḥ svalpa-ś ca kāla-ḥ
无边的（m. s. N.）经书（m. s. N）和大量知识（f. s. N.）和太少的时间（m. s. N.）。
सर्वेषु पेयेषु जलं परधानम्
sarv-eṣu pey-eṣu jalaṃ pradhānam
在所有（m. pl. L.）可以喝的（m. pl. L.）中，水（n. s. A.）是最好的（m. s. A.）。
संतोष एव पुरुषस्य परं निधानम्
saṃtoṣa eva puruṣa-sya para-ṃ nidhāna-m
满足（n. s. V.）正是人的（m. s. G.）最好的（m. s. A）财富（m. s. A）。
अश्वः कृशो ऽपि शोभायै पुष्टो ऽपि न पुनः खरः
aśva-ḥ kṛśo(§35) ‘pi śobhā-yai puṣṭo ‘pi na punaḥ(punar) kharaḥ
瘦弱（m. s. N.）马（m. s. N.）也在美的方面（f. s. D.）是丰富的（m. s. N.），而不是肥壮（m. s. N.）的驴(m. s. N.）。
न लोभादधिको दोषो न दानादभिको गुणः
na lobhād adhiko doṣo na dānād adhiko guṇaḥ
没有超过（m. s. Ab.）贪欲的（m. s. N）罪（m. s. N.）也没有超过施舍（m. s. Ab.）的美德（m. s. N）。
वरमदय कपोतः श्वो मयूरात्
varam adya kapotaḥ śvo mayūrāt
今天的鸽子（m. s. N.）比明天的孔雀（m. s. Ab.）更好。
प्रायो ऽशुभस्य कार्यस्य कालहारः प्रतिक्रिया
prāyo ‘śubhasya kāryasya kālahāraḥ pratikriyā
一般来说，不光彩（n. s. G.）的事（n. s. G.）的时间流逝（m. s. N.）是一种对付方法（f. s. N.）。
§327
jarā rūpaṃ harati
变老(f. s. N.)取走(3rd sg. present.)美貌(n. s. A.)。
vṛttena bhavatyāryō na dhanena na vidyayā
通过好的行为(n. s. I.)变成(3rd sg. imperative)杰出(n. s. N.)而不是通过财富(n. s. I.)或通过知识(f. s. I.)。
kālaḥ pacati bhutāni kālaḥ saṃharate prajāḥ
时间(m. s. N.)使存在(n. pl. A.)成熟(3rd sg. present)，时间(m. s. N.)消灭(3rd sg. middle present)生物(f. pl. A.)。
na gardabho gāyati śikṣito api
驴(m. s. N.)不会唱歌(3rd sg. present.)，有教养的也是。
tyaja hiṃsāṃ bhaja dharmam
离开(2nd sg. imperative)痛苦(f. s. A.)，追求(2nd sg. imperative)正法(m. s. A.)。
nā-bhinandeta maraṇaṃ nā-bhinandeta jīvitam
愿你们不喜欢(2nd pl. optative)死亡(n. s. A)，愿你们不喜欢(2nd pl. optative)生命(n. s. A.)
kālameva pratīkṣeta nirveśaṃ bhṛtako yathā
祝你们等待(2nd pl. optative)时间(m. s. A.)，像仆人(m. s. N.)（等待）工资(m. s. A.)
kaṭaṃ karoti
制作(3rd sg. present.)稻草束(m. s. A.)。
parā jayati senā
最好的(f. s. N.)军队(f. s. N.)获胜(3rd sg. present.)。
cakāra kaṭaṃ devadattaḥ
devadatta (n. s. N.)做了(3rd sg. perfect)稻草束(m. s. A.)
āḍhyam-idaṃ nagaram
富裕的(n. s. N)这个城市(n. s. A.) 。
vīraḥ puruṣaḥ
英雄(m. s. N.)是人(m. s. N.)。
dvirṣaddhaṃ subaddhaṃ bhavati
成为(3rd sg. present)紧紧的(n. s. A)已被捆绑两道的(n. s. A.)。
uccaiḥ paṭhati
从上面(§18.IV)重复唤神(3rd sg. present)。
odanaṃ pacati
煮(3rd sg. present)粥(n. s. A.)。
odanaṃ mṛduviśadaṃ pacati
煮(3rd sg. present.)柔软细滑的(n. s. A.)粥(n. s. A.)。
duṣṭhu pacati
煮(3rd sg. present.)坏。
yathā sasyāni rohanti tathā kāmāḥ prarohanti
像谷物(n. pl. N.)生长(3rd pl. present)欲望(m. pl. N.)生长(3rd pl. present)。
śuklaṃ vastraṃ śuklā śāṭī śuklaḥ kaṃbalaḥ
白色(n. s. N.)衣服(n. s. N.)白色的织物(f. s. N.)白色的毯子(m. s. N.)。
itaḥapradānaṃ devā upajīvanti amutaḥapradānaṃ manuṣyā upajīvanti
从此（人间）所施(m. s. A.)，众神(m. pl. N.)（得到）支持(3rd pl. present)，从彼（天界）所施，众人(m. pl. N.)（得到）支持(3rd pl. present)。
na hy-eko devadatto yugapat-srughne bhavati mathurāyāḥ ca
一个 devadatta 不能同时在 srughna(m. s. L.)，同时现在在(3rd sg. present) mathurā (f. sg. Ab.)。
§328
dharmasya tvaritā gatiḥ
正法的(m. s. G.)步伐(f. s. N.)是快速的(f. s. N.)。
upadeśo murkhaṇāṃ prakopāya na śāntaye
对蠢人的(m .pl G.)（为什么不是 murkhanāṃ）的教育(m. s. N.)是为了愤怒(m. s. D.)而不是为了安宁(f. s. D.)。
śatrau sāntvaṃ pratīkāraḥ
对敌人(m. s. L.)的妥协(n. s. N.)是一种对治的方法(m. s. N.)。
vṛthā vṛṣṭiḥ samudrasya tṛptasya bhojanaṃ(§30) vṛthā
雨(f. s. N.)对于海(m. s. G.)是徒劳的，对满足的(m. s. G)人食物(n. s. N.)是徒劳的。
saṃpatteś-ca vipatteś-ca daivam-eva kāraṇam
对好运(m. s. G)和厄运(f. s. G)来说，只有命运(n. s. A.)是原因(n. s. A.)。
vahnir-eva(§34) vahner-bheṣajam
只是火(m. s. N.)是火(m. s. G.)的药(n. s. N)。
śatror-api guṇā grāhyā doṣā vācyā guror-api
敌人(m. s. G.)的品格(m. pl. N.)也应该被承认(m. pl. N)，老师的(m. s. G.)过错(f. s. N.)也应该指责的(f. s. N.)。
dharmeṇa hīnāḥ paśubhiḥ samānāḥ
缺乏正法(m. s. I.)的人和家畜(m. pl. I.)一样。
vṛddhsya taruṇī viṣam
对老人(n. s. G.)来说，年轻女孩(f. s. N.)是毒药(n. s. A.)。
na nāryo vinerṣyayā(vinā īrṣyayā)
没有女人(f. s. N.)不嫉妒(f. s. I.)。
asaṃtoṣaḥ śriyo mūlam
不满(m. s. N.)是幸福(f. s.G.)的根(n. s. A.)。
striyo nisargād-eva paṇḍitāḥ
女人(f. pl. N)自然是有智慧(f. pl. N.)的。
calā lakṣmīś-calāḥ prāṇāḥ
幸福(f. s. N.)向前走(f. s. N.)，生命(f. pl. N.)向前走(f. pl. N.)。(格应该有误)
nāryaḥ piśācikā iva haranti hṛdayāni mugdhānām
女人(f. s. N.)像河流(f. s. N.)带走傻瓜(m. pl. G.)的心(n. pl. A.)。
gadyaṃ kavīnāṃ nikaṣaṃ vadanti
他们说，散文(n. s. A)是诗人们的(n. pl. G.)试金石(m. s. A.)。
附加练习
samānam-ūrvaṃ nadyaḥ pṛṇanti
河(f. pl. N.)充满同一个(m. s. A.)大海(m. s. A.)。
kumāryām-ity-āha
（有人）说在少女那里(n. f. L.)。
tvām-agne viprā vardhanti
阿格尼，智慧(m. s. N.)使你增长。
agnir-vibhnājate ghṛtaiḥ
火(m. s. N.)因清黄油(m. pl. I.)闪耀(此知识点似乎还未学)。
§329
apriyasya pathyasya vaktā śrotā ca durlabhaṃ
不悦耳的(m. s. G.)而且合适的(f. s. G.)话的发言人(m. s. N.)和听者(m. s. N.)是杰出的(m. s. A)。
bhartā nāma paraṃ nāryā bhūṣaṇam
丈夫(m. s. N.)是女人(m. s. I.)最好的(n. s. A.)装饰(n. s. A.)。
duhitā kṛpaṇaṃ param
女儿(f. s. N.)是最大的(m. s. A)悲剧(m. s. A.)。
dardurā yatra vaktāras-tatra maunaṃ śobhanam
哪儿有青蛙(m. pl. N.)作为说话的人(m. pl. N)，哪儿就有美丽的(n. s. A.)宁静(n. s. A.)。
vṛthā vaktuḥ śramaḥ sarvo nirvicāre nareśvare
说话的人(m. s. G.)的一个努力(m. s. N.)对每个不需要考虑(m. s. L.)的国王(m. s. L.)是徒劳的。
amṛtaṃ durlabhaṃ nṝṇāṃ devānāmudakaḥ tathā
永生(m. s. A.)对人们(m. pl. G.)来说是难得的(m. s. A.)，同样水(n. s. N.)对神(m. pl. G.)来说（是难以获得的）
pitṝṇaṃ durlabhaṃ putras-tkraṃ śakrasya durlabham
对父亲(m. pl. G.)来说，孩子(m. s. N.)是难以获得的(m. s. A.)，对强大的人(n. s. G.)来说脱脂牛奶(n. s. A)难以获得的(m. s. A.)。
注：此诗8音节为1小句。
附加练习
vayaṃ sarvasya lokasya mātaraḥ kavibhiḥ stutāḥ
我们(pron. s. N.)被通过诗(m. pl. I.)赞颂为整个(m. s. G.)空间的(m. s. G.)母亲们(f. pl. N.)。
nodake(na-udake) śakaṭaṃ yāti na ca naur-gacchati sthale
车(n. s. N.)不在水中(n. s. L.)行驶，船(f. s. N)也不在土地上(n. s. L.)走。
pauravaṃ gāṃ bhikśte
（他）乞讨普鲁族的(m. s. A.)牛(m. s. A)。
§330
yoṣid-vairasya kāraṇam
妇女(f. s. N.)对仇恨(n. s. G.)来说是原因(n. s. A.)。
kleśe śaraṇaṃ bhiṣak
医生(m. s. N.)在痛苦方面(m. s. L.)是庇护所(n. s. A.)。
yathā cittaṃ tathā vāco yathā vācas-tathā kriyāḥ
有什么样的思考(n. s. N.)，就有什么话(n. pl. N.)；有什么话(n. pl. N.)，就有什么行动(f. s. N.)。
tṛṇaṃ brahmavidaḥ svargastṛṇaṃ śūrasya jīvitam
对梵学家(m. s. G.)，天空(m. s. N.)是草药(n. s. A.)，对战士(m. s. G.)，生命(n. s. N)是草药(n. s. A.)。
bāhubhiḥ kṣatriyāḥ śūrā vāgbhiḥ śūrā dvijātayaḥ.
刹帝利们(m. pl. N.)依靠手臂(m. pl. I.)强大(m. pl. N.)，婆罗门(m. pl. N.)依靠话语(f. pl. I.)强大(m. pl. N.)。
sarva-vidāṃ samāje vibhūṣaṇam maunam-apaṇḍitānām
对所有智者(m .pl. G.)，在会议上(m. s. L.)，也对无知的人(m. pl. G.)沉默(n. s. N.)是装饰(n. s. A.)。
na vaidyaḥ prabhurāyuṣaḥ
医术专家(m. s. N.)不是生命的(n. s. G.)主宰(m. s. N.)。
sarvaḥ padasthasya suhṛdbandhūrāpadi durlabhaḥ
对高位的人(n. s. G.)，一切朋友(n. s. N.) 和亲戚(m. s. N.)在不幸的时候(n. s. L)是难得的(n. s. N.)。
auṣadhaḥ na gatāyuṣām
没有草药(n. s. N.)对死人(n. pl. A)。
vṛkṣaṃ prati vidyotate vidyut
闪电(f. s. D.)击中树(m. s. A.)。
na jalaukasām-aṅge jalaukā lagati
没有水蛭(f. s. N.)附着在水蛭(f. pl. G.)的身体(n. s. L.)。
tapatyādityavadbhūpaścakṣūṣi ca manāṃsi ca
土地保护者（国王 m. s. N.）像太阳(m. s.)灼烧(V. 3rd s.)（民众的）眼睛(n. dual. A.)和思想(n. pl. A.)。
附加练习
maruto devānāṃ viśaḥ
风神(m. pl. N.)属于诸神的(f. pl. G.)种族(f. s. N.)
sarvo daṇḍajito loko durlabho hi śucir naraḥ
所有民众(m. s. N.)需要用惩罚征服(s. N.)，对人来说(m. s. G.)美德(m. s. N.)难以获得。
daṇḍsya hi bhayāt sarvaṃ jagad-bhogāya kalpate
出于对惩罚的(m. s. G.)恐惧，整个世界(n. s. N.)促进（人的）感受(m. s. D.)。
agnim īle purohitaṃ yajñasya devam ṛtvijam
我赞颂火神(m. s. A.)是置于最前的(m. s. A.)，对祭祀(m. s. G.)是一个神(m. s. A.)，是祭司(m. s. A.)
hotāraṃ ratnadhātamam
是护卫(m. s. A.)，是施舍最多的(m. s. A.)
agninā rayim-aśnavat poṣaṃ eva dive dive
通过火神(m. s. I.)，一天天若是得到财富(m. s. A.)和繁荣(m. s. A.),
yaśasaṃ vīravattamam
光荣(m. s. A.)和最多的子孙(m. s. A.)。
§331
dhanavān-balavāl(鼻化)loke
富人(m. s. N.)在世界上(m. s. L.)有力量(n. s. N.)。
tyāgo guṇo vittavatāṃ vittaṃ tyagavatāṃ guṇaḥ
对有钱人来说(m. pl. G)，舍弃(m. pl. N.)是品格(m. pl. A.)，对大方的人来说(n. sg. G.)，财富(n. sg. N.)是一种美德(n. sg. A.)。
yathā rājā tathā prajāḥ
有什么样的国王(m. s. N.)就有什么样的人民(f. pl. N.)。
jātasya dhruvo mṛtyur-dhruvaṃ janma mṛtasya ca
对生物来说(m. s. G.)死亡(m. s. N.)是一定的，对死亡来说(m. s. G.)出生(n. s. )是一定的。
durgrāhyaḥ pāṇinā vāyur-duḥsparśaḥ pāṇinā śikhī
风(m. s. N.)用手(m. s. I.)难以抓住(m. s. N.)，火（m. s. N.）用手(m. s. I.)难以触碰的(m. s. N.)。
kṣamā rūpaḥ tapasvinaḥ
忍耐(f. s. N.)是苦行者的(f. s. G.)外貌(n. s. N.)。
sarvam-utpādi bhaṅguram
生产的(n. s. N.)都是易碎的(n. s. A)。诸行无常。
ātmaivātmano bandhur-ātmaiva ripur ātmanaḥ
自我(m. s. N)是自我的朋友(m. s. N.)，自我(m. s. N.)是自我的(m. s. G.)敌人(m. s. N.)。
rogī devatābhakto vṛddhā ca veśyā tapasvinī
生病的(s. N.)的对天神(f. s. N.)是忠诚(f. s. N.)，老的(f. s. N.)娼妓(f. s. N.)是悲惨的(f. s. N.)。
na rājānaṃ vinā rājyaḥ balavatsv-api mantriṣu
没有国王(m. s. A.)，即使有强大的(n. s. L.)大臣(m. pl. L.)，也没有帝国(n. s. N.)。
prāyeṇa jyeṣṭhāḥ pitṛṣu vallabhā mātṝṇāḥ ca kanīyaṃsaḥ
通常长子(m. pl. N.)在父亲(m. pl. L.)受宠(m. pl. N.)，更年轻的(m. pl. N.)在母亲看来(f. pl. G.)也是这样。
ākiṃcanyaṃ dhanaṃ viduṣām
一无所有(n. s. N.)对智者来说(m. pl. G.)是财富(n. s. A.)。
mahīyāṃsaḥ prakṛtyā mitabhāṣiṇaḥ
说的话少的人(pl. N.)对天性来说(f. s. G.)是伟大(pl. N.)。
matir-balād-garīyasī
思想(f. s. N.)比力量(n. s. Ab.)更重要(f. dual. N.)。
avidvāṃścaiva vidvāṃśca brāhmaṇo daivataṃ mahat
无论无知(?)和有知(?)对婆罗门来说(n. s. G.)都是重要的(n. s. N.)神(n. s. N.)。
balīyaḥ sarvato diṣṭaṃ puruṣasya viśeṣataḥ
对人来说(m. s. G.)尤其比所有东西更强有力的(n. s. N.)是命运(n. s. A.)。
arthino rājāno hiraṇyena bhavanti
贪婪的人(n. s. N.)用金子(n. s. I.)成为国王(n. pl. N.)。
bhāryāyāḥ sundaraḥ snigdho veśyāyāḥ sundaro dhanī
对妻子(f. s. G.)来说爱人(m. s. N.)是美丽的(m. s. N.)，对妓女来说(f. s. G.)富人(m. s. N.)是美丽的(m. s. N.)
śrīdevyāḥ sundaraḥ śūro bhāratyāḥ sundaraḥ sudhīḥ
对吉祥天女来说(f. s. G.)，狮子(m. s. N.)是美丽的(m. s. N.)对辩才天女来说(f. s. G.)，聪明人(m. s. N.)是美丽的(m. s. N.)。
附加练习
mahāntaṃ putram-icchati
（他/她）渴望伟大的(m. s. A.)儿子(m. s. A.)。
devadatto ahaṃ bho | āyuṣmān-edhi devadatta bho3ḥ（据老师说3表示音长）
devadatta (n. s. V.) ，是我 | devadatta(n. s. V.)， 祝(1nd. sg. imperative.)你长寿(m. s. N.)。
nanu ca bho abhedakā api guṇā dṛśyante | tadyathā | devadatto muṇḍyapi jaṭyapi śikhyapi svām-ākhyāḥ na jahāti tathā bālo yuvā vṛddho vatso damyo balīvarda iti
难道非区别性的(n. pl. N.)属性(n. pl. N.)不被看见(3rd pl. passive.) | 例如 | devadatta (n. s. V.) 秃头的(m. s. N.)和苦行僧发式的(n. s. N.)和留着顶髻的(m. s. N.)也不放弃(3rd s. present.)自己(m. s. A.)的名字(m. s. A.) | 同样的，幼年的(m. s. N.)青年的(m. s. N.)老的(m. s. N)牛犊(m. s. N.)小公牛(m. s. N.)公牛(m. s. N)也这样。
devadatta kuśaly-asi
devadatta(n. s. V)，你是(2nd present.)健康的(s. N.)。
urvaśī vai rūpiṇy-apsarasām
优哩婆湿（广延天女）(f. s. N.)有天女们的(f. pl. G.)美貌(f. s. A.)。
brahma ca tapaśca sagtarṣaya upajīvanti
七个仙人靠神圣知识(n. s. A.)和苦行(n. s. A.)过活(3rd pl. present.)。
nirbhindantau ca gātrāṇi vilikhantau ca sāyakaiḥ
劈开身体(n. pl. A.)，用箭(m. pl. I.)划开。
stambhayantau ca balinau pratudantau raṇe sthitau
震慑强大(n. dual. N.)，猛击处于在战斗中(n. s. L.)。
（不懂为什么双数动词用 au 收尾）
prāci devānāṃ dik
神圣的(m. pl. G.)方向(n. s. N.)在东方(n. s. L.)。
ūrdhva tiryagadhaścaiva jagato gatiḥ
向上的方向(n. s. N)水平的方向(n. s. N.)向下的方向(n. s. N.)正是世界(m. s. N.)的步伐(f. s. N.)。
māṇavakaṃ panthānaṃ pṛcchati
询问(3rd sg. present.)年轻人(m. s. A.)道路(m. s. A.)。
amuto divo varṣatīh-auṣadhayo vanaspatayaḥ prajāyante
从天(n. s. G.)降雨(3rd sg. present)，在这个世界，草药(f. pl. N.)和树木(m. pl. N.)生长(3rd pl. present)
aharahar-nayamāno gām-aśvaṃ puruṣaṃ paśum
一天又一天，获取牛(m. s. A.)马(n. s. A.)奴仆(m. s. A.)动物(m. s. A.)。
vaivasvato na tṛpyati surāyā iva durmadī
阎摩(m. s. N.)不满足，像酒鬼(m. s. N.)对酒(f. s. G.)一样。
hyo apacat
昨天，做饭了(3rd sg. imperfect)。
devā imānl-lokān-akramanta
神(f. pl. N.)跨过了(3rd pl. āt. imperfect)这些(m. pl. A.)世界(m. pl. A.)。
skandhadeśe asṛjat-tasya srajam
他在肩上(m. s. L.)佩戴(3rd sg. imperfect)那个(m. s. G.)花环(f. s. A.)
agnir-avindad-gā apaḥ svaḥ
火神(m. sg. N.)发现(3rd sg. imperfect)牛(m. pl. A.)水(f. pl. A.)太阳(m. pl. N.)。
na bāhubhyāṃ nadīṃ taret
愿他不要使用双臂(m. dual. I.)通过(3rd sg. optative)河流(f. s. A.)。
vṛddhāṃśca nityaṃ seveta viprān-vedavidaḥ śucīn
愿你们总是侍奉(2nd pl. optative)智慧的(pl. A.)老人(m. pl. A.)和和了解 Veda 的(pl. A.)和纯净的(pl. A.)婆罗门(m. pl. A.)。
jāyāḥ putrāḥ sumanaso bhavantu
妻子(f. pl. N.)和孩子(m. pl. N.)变得(3rd pl. imperative)智慧吧。
niyaccha yaccha saṃyacch-endriy-āpi mano giram
抓住(2nd sg. imperative)握住(2nd sg. imperative)抓紧(2nd sg. imperative)感官(n. s. A.?)思想(n. s. A.)话语(f. s. A.)
agne yajñāṃ naya sādhu
火神(m. s. V.)，好好地引导(2nd sg. imperative)的祭司(m. pl. A.)
devāya śastimamṛtāya śaṃsa
对神(m. s. D.)祈祷(f. s. A.)，对不朽者(n. s. D.)赞美(2nd sg. imperative)。
anubhavatu bhavān-āmantrapam
接受(3rd sg. imperative)您(m. s. N.)邀请(n. s. A.)
§332
yad-bhāvi tad-bhavatu
凡是要发生的，让它发生吧。
yasyā-(a)rthās-tasya mitrāṇi
谁有(pron. s. G.)财富(m. pl. n.)，他(pron. s. G.)有朋友(m. pl. A.)。
manasi parituṣṭe ko arthavān-ko daridraḥ
在思想中满足的(n. sg. L)，是富裕的(sg. N.)还是贫穷(sg. N.)
kimabhyāsena duṣkharam
有什么通过练习(m. s. I.)还是困难(n. s. N)？
arthasya puruṣo dāso dāsas-tv-artho na kasya-cit
只有(m. s. G.)人(m. s. N.)是恶魔(m. s. N.)，但是没有哪个恶魔(m. s. N.)是人(n. s. N.)。
āpatsu kiṃ viṣādena saṃpattau vismayena kim
在不幸的时候(f. s. L.)害怕(m. s. I.)有什么用？在幸运的时候(f. s. L.)谦卑(m. s. I.)有什么用？
sarve manuṣyā alpena yatnena mahate arthānākāṅkṣanti
所有(n. s. L.)人(f. s. L.)，用小的(m. s. I.)行为(m. s. I.)向伟大(m. s. D.)争取唯一(m. pl. A.)。（争取更多的东西）
yo yadvapati bījaṃ labhate so api tatphalam
种那个(m. s. N.)种子(n. s. N.)，就获得那个果子(n. s. A.)
yadeva rocate yasmai bhavettattasya sundaram
什么真地取悦它(m. s. D.)，那(n. s. A)也许会成为对它(n. s. G)美丽(n. s. A.)的。
tadabhāgyaṃ dhanasyaiva yannāśrayati sajjanam
财富(n. s. G.)的不幸(n. s. N.)，正是不访问正人君子(m. s. A.)。
parārthaṃ yo avaṭaṃ kartā tasminsa patati dhruvam
谁(n. s. N.)制作为别人的(m. s. A.)洞(m. s. A.)，在那儿(n. s. L.)一定掉落。
§333
nadī kūlāni rujati
河(f. s. N.)破坏(3rd sg. present)河堤(n. pl. A.)。
rajaḥ kirati mārutaḥ
风(m. s. N.)扬起(3rd sg. present)灰尘(m. s. A.)。
ātmānaṃ paśya ko aham
对灵魂们来说(m. pl. G.)，请看见(2nd sg. imperative)我(s. N.)是谁(m. s. N.)。
sarvo manyate loka ātmānaṃ buddhimattaram
每一个(m. s. N.)人(m. s. N.)认为(3rd sg. āt present)（自己是）更明智的(m. s. N.)灵魂(m. s. A.)
divā paśyati nolūkaḥ kāko naktaṃ na paśyati
猫头鹰(n. s. N.)在白天看不见(3rd sg. present)，乌鸦(m. s. N.)在晚上看不到。
antakāle bhūtāni muhyantīti purāśrutiḥ
过去有言(f. s. N)，在死亡的时候(m. s. L.)生者(n. pl. N.)失去意识(3rd pl. present)。
daivameva paraṃ manye pauruṣaṃ tu nirarthakam
我认为(1st sg. āt. present)，命运(n. s. N.)是终极的(n. s. N.)，但是人的努力(n. s. N.)没有意义(n. s. N.)。
eko na gacched-adhvānam
不要一个人走(3st. sg. āt. present.)路。
nīcāḥ kalahamicchanti
下等人(m. pl. N.)寻找(3rd pl. present)路(m. s. A.)。
nirdoṣo naiva cāyate
不存在(3rd sg. āt. present.)没有错的人(m. s. N.)。
nīcairgacchatyupari ca daśā
人的命运(f. s. N.)向下和向上走(3rd sg. present)。
vidyayā sārdhaṃ mriyeta na vidyāmūṣare vapet
请你们让他随知识(f. s. I.)死去(2nd pl. optative)，（他）不应该在荒野(n. s. L.)耕耘(3rd sg. optative)知识(f. s. A.)。
naiṣa sthāporaparādho yadenamandho na paśyati
这不是桩子(m. s. G.)的错误(m. s. N.)，(that) (n. s. N.)盲人(m. s. N.)看不见(3rd sg. present.)它(m. s. A.)。
yāvan na vindati jāyāṃ tāvadardho bhavetpumān
只要找不到(3rd sg. present)妻子(f. s. A.)，男人(m. s. N.)就只是(3rd sg. optative)一半(m. s. N.)。
calaty-ekena pādena tiṣṭhaty-ekena buddhimān
有智慧的人(m. s. N.)一只(m. s. I.)脚(m. s. I.)移动(3rd sg. present.)，一只(m. s. I.)(脚)站(3rd sg. present)
cirakālaṃ poṣito api daśaty-eka bhujaṃgamaḥ
尽管长久以来被抚养的(m. s. N.)，那个大蛇(m. s. N.)还是咬(3rd sg. present)。
anārataṃ pratideśaṃ pratidiśaṃ jale sthale
持续在每个地方，在每个方向，在水(m. s. L.)和土地(m. s. L.)
jāyante ca mriyante ca budbudā iva vāriṇi
出生(3rd pl. present. āt)和死亡(3rd pl. present. āt)，像泡沫(m. pl. N.)和水(n. s. L.)。
附加练习
sindhavo na śrāmyanti
河流(m. pl. N.)不疲惫(3rd pl. present)。
triḥ puruṣo jāyate
人(m. s. N.)三次获得胜利(3rd sg. present āt)。
gṛheṣu bhikṣārtham-abhramat
在(别人)家(m. pl. L.)以乞讨为目的游荡(3rd sg. imperfect)。
na mriyeyurna jīryeyuḥ
它们不死(3rd pl. optative)，也不变老(3rd pl. optative)。
tudanti ātmatvacaṃ daṃśā maśakāḥ
咬人的蚊子(m. pl. N)咬(3rd pl. present)自己的皮。
lokasya vasu lumpatām
对世人来说(m. s. G.)，财富(n. s. N.)被带走(3rd sg. imperative. āt)。
§336
ko jānīte kadā kasya mṛtyukālo bhaviṣyati
谁(m. s. N.)知道(3rd sg. present āt)什么时候谁的(m. s. G.)死期(m. s. N.)到来(3rd sg. future)。
senāpatau yaśo gantā na tu yodhān-kathaṃ-cana
荣耀(n. s. N.)走向将军(m. s. L.)，但完全不向战士(m. pl. A)。
yāvat-sthāsyanti girayaḥ saritaśca mahītale
像山(m. pl. N.)和河流(f. pl. N.)站(3rd pl. future)在大地上(n. s. L.)，
tāvad-rāmāyaṇakathā lokeṣu pracariṣyati
罗摩的故事(f. s. N.)将在世间(m.s. L.)流传(3rd. sg. future)。
yadi na praṇayedrājā daṇḍaṃ daṇḍyeṣvatandritaḥ
如果勤奋的(m. s. N.)国王(m. s. N.)不引导(3st sg. optative)对应受惩罚者(m. pl. L.)惩罚(m. s. A.)，
śūle matsyānivāpakṣyandurbalānbalavattarāḥ
像在尖上(m. s. L.)鱼(m. pl. A.)，更强大的(m. pl. N.)会吃(3rd pl. imperfect)虚弱的(m. pl. A.)。
附加练习
yo bhavatāmodanaṃ dāsyati sa svargaṃ lokaṃ gamiṣyati
他(m. s. N.)将给(3rd sg. future)您(s. G.)粥(m. s. A.)，他将去(3rd sg. future)天界(m. s. A.)
abhijānāsi devadatta kaśmīrān gamiṣyāmastatra saktūnpāsyāmaḥ
devadatta (m. s. V.)，你记得(2. sg. present)，我们去了(1st pl. future 将来表过去)Kaśmīrā(m. pl. A.)，在那儿享受(1st sg. future)麦粥(m. pl. A.)
abhijānāsi devadatta kaśmīrānagacchāma tatra saktūnapibāma
devadatta， 你记得，我们去(1st pl. imperfect)那儿享受(1st pl. imperfect)谷物(m. pl. A.)。
abhijānāsi devadatta kaśmīrān gamiṣyāmaḥ
devadatta， 你记得，我们去了 Kaśmīrā，
kaśmīrānagacchāma
我们去了 kaśmīra
tatraudanaṃ bhokṣyāmahe
我们在那儿享受(1st pl. future)粥(m. s. A.)。
tatraudanamabhuñjmahi
我们在那儿享受过(1st pl. imperfect)粥(m. s. A.)。
abhokṣyata bhavānmāṃsena yadi matsamīpa āsiṣyata
您(m. s. N.)将享受(2rd sg. future?)肉(m. s. I.)，如果在(2rd sg. future?)我的近旁。
§337
tṛṇairvidhīyate rajjuryayā nāgo api badhyate
绳子(f. s. N.)由(3rd sg. passive)草(n. pl. I.)做成，大象(n. s. N.)也被绳子(f. s. I.)绑住(3rd sg. passive)。r
svadeśe pūjyate rājā vidvānsarvatra pūjyate
在自己的国家(m. s. L.)国王(n. s. N.)被尊重(3rd sg. passive)，智者(m. s. N.)在所有地方被尊重。
yo yadvastu vijānāti taṃ tatra viniyojayet
谁(n. s. N.)知道(3rd sg. present)不论什么东西，应该在那个方面雇佣(3rd sg. optative)那个人(n. s. A.)。
bhaiṣajyam-etad-duḥkhasya yad-etan-nānucintayet
这个(n. s. N.)是对痛苦的(n. s. G.)治疗(n. s. N.)，(what)不要想(3rd sg. optative)这些(m. pl. A.)。
lālayetpañca varṣāṇi daśā varṣāṇi tāḍayet
五年里(n. pl. A.)应该爱抚(3rd sg. optative)，十年里(n. pl. A.)应该打(3rd sg. optative)
prāpte tu ṣoḍaśe varṣe putraṃ mitravad-ācaret
在十六岁的时候(n. s. L.)靠近(3rd sg. optative)孩子(m. s. A.)，像朋友接近(3rd sg. optative.)。
附加练习
raghoḥ kule na vyahanyata kadācidarthitā
在 Raghu 的家中(n. s. L.)，请求(f. s. N.)从不被阻碍(3rd sg. passive)。
sa jīyeta raṇe katham
他(m. s. N.)如何在战斗中(m. s. L.)击败(3rd sg. optative)。
nanu tatra vyāsaḥ karteti smaryate
无疑在那儿 Vyāsa (m. s. N.)是作者(f. s. N.)被记住(3rd sg. passive)。
alātacakraṃ pratyakṣaṃ dṛśyate anumānācca gamyate naitadastīti
在眼前的(m. s. N.)火烧的车轮(n. s. N.)被看见(3rd sg. passive)，通过推测(n. s. Ab.，这不存在被知道(3rd sg. passive)。
rātrirityukte aharneti gamyate aharityukte rātrirneti gamyate
夜晚(f. s. N.)已说(n. s. L.)，不是白天(n. s. N.)被知道(3rd sg. passive)，白天(n. s. N.)已说，不是夜晚(f. s. N.)被知道(3rd sg. passive)。
dravyaṃ hi nityamākṛtiranityā
物质(n. s. N.)是永恒的，形状(f. s. N.)是暂时的，
kathaṃ jñāyate
如何被知道(3rd sg. passive)
evaṃ hi dṛśyate loke
通过在世间(m. s. L.)被看见(3rd sg. passive)
mṛtkayācidākṛtyā yuktā piṇḍo bhavati
土地(f. s. N.)和某种形状(f. s. I.)联系(f. s. N.)成为(3rd sg. present)球状物，
piṇḍākṛtimupamṛdya ghaṭikāḥ kriyante ghaṭikākṛtimupamṛdya kuṇḍikāḥ kriyante
球形的形状(f. s. A.)被毁，水壶(f. pl. N.)被制作，水壶的形状(f. s. A.)被毁，小壶(f. pl. N.)被制作。
tathā suvarṇaṃ kayācidākṛtyā yuktaṃ piṇḍo bhavati
于是黄金(n. s. N.)和某种形状(f. s. I.)联系(f. s. N.)成为球状物(m. s. N.)。
piṇḍākṛtimupamṛdya rucakāḥ kriyante
球形状被毁，环(m. pl. N.)被制作，
rucakākṛtimupamṛdya kaṭakāḥ kriyante
环形状被毁，手镯(m. pl. N.)被制作，
kaṭakākṛtimupamṛdya svastikāḥ kriyante
手镯形状被毁，尊贵的东西(m. pl. N.)被制作。
punarāvṛttaḥ suvarṇapiṇḍaḥ punaraparākṛtyā yuktaḥ khadirāṅgārasavarṇa kuṇḍale bhavataḥ
重塑的金球(m. s. N.)，进一步地，和某种形状联系(f. s. N.)，色如木炭，变成(3rd dual present)耳环(n. dual. N.)。
ākṛtiranyā cānyā ca bhavati dravyaṃ punastadeva ākṛtyupamardena dravyamevāvaśiṣyate
物质(n. s. N.)变成(3rd sg. present)暂时的不同的形状(f. s. N.)，再次这个形状被毁的时候(s. L.)，物质(n. s. N.)依然存在(3rd sg. passive)。
tapaḥ paraṃ kṛtayuge tretāyāṃ jñānamucyate
在第一时代(n. s. L.)苦行(m. s. N.)最高(m. s. A.)，在第二时代(f. s. L.)，知识(n. s. A.)被讲述(3rd. sg. present)(为最高)，
dvāpare yajñam-evāhur-dānam-ekaṃ kalau puge
在第三时代(m. s. L.)，祭祀(m. s. N.)最高，施舍(n. s. A.)在末世(m. s. L.)在第四时代(n. s. L.)最高。
bhakṣyatāṃ bhujyatāṃ nityaṃ dīyatāṃ ramyatāmiti
让它被享受(3rd sg. imperative passive)被一直享受(3rd sg. imperative passive)，被给予(3rd sg. imperative passive)被取悦(3rd sg. imperative passive)，
gīyatāṃ pīyatāṃ ceti śabdaṣcāsīdgṛhe gṛhe
被歌唱(3rd sg. imperative passive)被痛饮(3rd sg. imperative passive)，声音(m. s. N.)是(3rd sg. imperative)在各个家中(m. s. L.)。
§338
kīla āhanyamānaḥ pratikīlaṃ nirhanti
被击打的(present passive p.)桩子(m. s. N.)打出(3rd sg. present)另一头的桩子(m. s. A.)。
santi putrāḥ subahavo daridrāṇām-anicchatāṃ nāsti putraḥ samṛddhānām
有(3rd pl. present)大量的(m. pl. N.)孩子(m. pl. N.)对贫穷的(m. pl. G.)不想要的人(m. pl. G.)，对成功的人(m. pl. G.)不是(3rd sg. present)。
vāryamāṇasya vāñchā viṣayeṣvabhivardhate
被阻止(passive p. G.)的欲望(f. s. N.)在感官(m. pl. L.)成长(3rd sg. present āt)。
loke ko apyutthitaḥ patati ko api patito apyuttiṣṭhate
在世界上(m. s. L.)任何人(m. s. N.)站起(m. s. N.)会坐下(3rd sg. present)，任何人坐下(m. s. N.)又会站起(3rd sg. present āt)
manasā cintitaṃ kāryaṃ vacasā na prakāśayet
用心(m. s. I.)思考的(n. s. A.)是应该做的(n. s. N.)，不要用语言(n. s. I.)展现(3rd sg. optative)。
na suptasya siṃhasya praviśanti mukhe mṛgāḥ
对睡着的狮子(m. s. G.)，森林的动物(m. pl. N.)不会进入(3rd pl. present)嘴中(n. s. L.)。
yanna bālaiḥ parivṛtaṃ śmaśānamiva tadgṛham
谁(n. s. N.)不用小孩(n. pl. I.)充满(n. s. N.)他家(m. s. N.)，就像墓地(n. s. N.)。
apratiṣiddhamanumatam
未被禁止的(m. s. N.)是被同意的(m. s. N.)
kākāḥ kimaparādhyanti haṃsairjagdheṣu śāliṣu
乌鸦(m. pl. N.)犯了什么(n. s. N.)错(3rd pl. present)，当米被天鹅(m. pl. I.)吃的时候(m. pl. L.)。
dharmo hato hanti dharmo rakṣati rakṣitaḥ
击打的(m. s. N.)正法(m. s. N.)击打(3rd sg. present)，保护的(m. s. N.)正法(m. s. N.)保护(3rd sg. present)。
jānannapi yaḥ pāpaṃ na niyacchatīśaḥ sansa tenaiva karmaṇā saṃprayujyate
知道谁(m. s. N.)不做(3rd sg. present)坏事(m. s. A.)，统治者(m. s. N.)与这个(m. s. I.)职责(m. s. I.)被连接(3rd sg. present passive)。
naṣṭaṃ samudre patitaṃ naṣṭaṃ vākyamaśṛṇvati
在海洋(m. s. L.)掉落的(n. s. N.)消失(n. s. N.)，没听到(present s. L.)话(n. s. N.)消失(n. s. N.)。
附加练习
āmrāśca siktāḥ pitaraśca prīṇitāḥ
芒果树(m. pl. N.)湿润了(m. pl. N.)，祖先们(m. pl. N.)高兴了(m. pl. N.)。
samānam-īhamānānām-adhīyānānāṃ ca kecidarthairyujyante apare na
对同样的有渴求的学生(m. pl. G.)，有些得到了(3rd pl. present passive)财富(m. pl. I.)，在另一边(n. s. L.)没有。
evaṃ hi dṛśyate loke
以这种方式，在世间(m. s. L.)被看见(3rd sg. present passive)
puruṣo ayaṃ parakarmaṇi pravartamānaḥ svaṃ karmajahāti
人(m. s. N.)他参与(present middle particle)为他人的服务(n. pl. A.)，忽视(3rd sg. present)自己的(n. s. A.)工作(n. m. A.)
tadyathā
像它(n. s. N.)
takṣā rājakarmaṇi vartamānaḥ svaṃ karma jahāti
木匠参与国王的工作(n. pl. A)忽视自己的工作。
ekaḥ śabdaḥ saṃyagjñātaḥ śastrānvitaḥ suprayuktaḥ svarge loke kāmadhugbhavati
正确了解的(past particle)符合教条的好好背诵的声音(m. s. N.)，在天界(m. s. L.)变成(3rd sg. present)神牛(n. s. N.)。
tavāṣvo naṣṭo mamāpi ratho dagdha ubhau saṃprayujyāvahā iti
你的消失的马(m. s. N.)，我的燃烧的车子(m. s. N.)，我们俩(m. dual. N.)被连接(1rd dual passive imperative)。
agniṣu hūyamāneṣu prasthito huteṣvagataḥ
在火被进献的(perfect passive s. L.)的时候(m. s. L.)，有人离开，在献祭结束后(n. s. L.)回来(n. s. N.)。。
goṣu duhyamānāsu prasthito dugdhāsvāgataḥ
在奶牛被挤奶的(perfect passive s. L.)时候，有人离开，在奶挤完后(m. s. L.)回来(n. s. N.)。
pitāmahasyotsaṅge dārakamāsīnaṃ kaścitpṛcchati kasyāyamiti
有人(m. s. N.)问在爷爷的(m. s. G.)腿上(m. s. L.)坐着的孩子(m. s. A.)是谁的(f. s. G.)
sa āha devadattasya yajñadattasya keti
他(n. s. N.) devadatta 的(m. s. G.)祭者的那个，
utpādayitāraṃ vyapadiśati nātmānamiti
提到(3rd sg. present)制造者(父亲)(m. s. A.)，而不是精神(自己)(m. s. A.)。
§339
gate śoko na kartavyaḥ
在过去(m. s. L.)，悲伤(n. m. N.)不是必须做的(participle of necessity)。
na hantavyo brāhmaṇaḥ
婆罗门(m. s. N.)不应该被杀(participle of necessity)。
yaṃ devā hiṃsitum-icchanti buddhyā viśleṣayanti tam
神(m. pl. N.)希望(3rd pl. present)伤害(infinitive)他，(就)剥夺(present. 3rd pl.)它(m. s. A.)智慧(f. s. I.)。
bālaḥ pāyasadagdho dadhyapi phūtkṛatya bhakṣayati
被奶粥烫伤的孩子(m. s. N.)(所以)用风(f. s. I.)吹(3rd sg. present. causative)酸奶(n. s. A.)。
na bhetavyaṃ na boddhavyam na ṣrāvyam vādino vacaḥ
不要害怕(n. s. N.)，不要思考(n. s. N.)，不要听(n. s. N.)辩论者的话(n. s. A.)
jhaṭiti prativaktavyaṃ sabhāsu vijigīṣubhiḥ
用胜利的愿望(m. pl. I.)在集会上(f. pl. L.)立即回答(n. s. N.).
guroryatra parīvādo nindā vāpi pravartate
这里巨大的(m. s. N.)责备(m. s. N.)或责备(m. s. N.)来到(3rd sg. present āt)
karṇau tatra pidhātavyau gantavyaṃ vā tato anyataḥ
在那儿双耳(m. dual A.)被闭上，或从那儿离开到(m. sg. N.)其他地方。
śrutvā spṛṣṭvā ca dṛṣṭvā ca bhuktvā ghrātvā ca yo naraḥ
某人听(absolutive)，接触(absolutive)，看(absolutive)，吃(absolutive)，闻(absolutive)。
na hṛṣyati glāyati vā sa vijñeyo jitendriyaḥ
不激动(3rd sg. present)，不厌恶(3rd sg. present)，他(m. s. N.)被知道(m. s. N.)为苦行者(m. s. N.)。
manyate pāpakaṃ kṛtvā na kaścidvetti māmiti
我(sg. A.)做(absolutive)恶行(n. s. A.)被认为(3rd sg. present passive)有人不知道(3rd sg. present)。
vidanti cainaṃ devāśca yaścaivāntarapūruṣaḥ
神(m. pl. N.)和自己的灵魂(m. s. N.)知道(3rd pl. present)。
附加练习
(抄答案)
phalavatā ca nāma prayatnena bhavitavyaṃ na ca prayatnaḥ phalāvdyatirecyaḥ
努力必定有结果，努力不应和结果分开。
kṣeyaṃ pāpaṃ jeyo vṛṣalaḥ
罪恶应该被摧毁，邪恶应该被战胜。
ya udātte kartavye anudāttaṃ karoti khaṇḍikopadhyāyas-tasmai capeṭāṃ dadāty-anyat-tvaṃ karoṣīti
应该是 udātta 音调的地方使用了 anudātta，khaṇḍika 学生的老师给了学生一手心，你做错了。
loke abhirūpāyodakam-āneyam-abhirūpāya kanyā deyeti na cānabhirūpe pravṛttirasti tatrābhirūpatamāyeti gamyate
在世间，水应该给予相符的人，女孩应该给予相符的人，在不符的人没有这样的用法，所以我们理解应该给最符合的那个人。
loke kaṃcitkaścitpṛcchati grāmāntaraṃ gamiṣyāmi panthānaṃ me bhavānupadiśatviti
世间，有一个人问另一个人，我将去另一个村子，请您给我指路，
sa tasmā ācaṣṭe amuṣminnavakāśe hastadakṣiṇo grahītavyo amuṣminnavakāśe hastavāma iti
在那个地方，你要向右转，在另一个地方，你要左转，
yastatra tiryakpathe mavati na tasmin-saṃdeha iti kṛtvā nāsāv-upadiśyate
如果在这个地方有一条横的路，问路的人就没有疑惑，这样它就不会被指路。
bhikṣuko ayaṃ dvitoyām bhikṣāṃ āsādya pūrvāṃ na jahāti saṃcayāya pravartate
行乞的人得到的第二份乞讨的东西，不会丢掉第一份，他想要累计。
agojñāya kaścidgāṃ sakthani karṇe gṛhītvopadiśaty-ayaṃ gauriti
对不认识牛的人，抓牛的大腿或耳朵，指给他牛是这个，
na cāsmā ācaṣṭa iyam-asya saṃjñeti bhavati cāsya saṃpratyayaḥ
而不是在告诉那个人，这个东西的名称是牛，而是正确的概念
pramāṇabhūta ācaryo darbhapavitrapāṇiḥ śucāvavakāśe prāṅbhukha upaviśya mahatā yatnena sūtraṃ praṇayati sma
作为权威，第四指带香茅草指环的，在明亮的房间，面朝东方坐着，以非常大的努力，写了这个经文，
tatrāśakyaṃ varṇenāpy-anarthakena bhavituṃ punariyatā sūtreṇa
其中没有一个字母能是无意义的。
prasaktasya cānabhinirvṛttasya pratiṣedhena nivṛttiḥ śakyā kartuṃ nābhinirvṛttasya
yo hi bhuktavantaṃ brūyānmā bhuvthā iti kiṃ tena kṛtaṃ syāt
§340
sukhaduḥkhe manuṣyāṇam cakravatparivartete
人的(m. pl. G.)喜悦和痛苦(n. dual N.)，像车轮转动(3rd dual present āt)。
janmamṛtyū yātyeko bhunaktyekaḥ śubhāśubham
一个人经历(3rd sg. present)出生和死亡(dual N.)，一个享受高兴和不高兴(m. s. A.)。
atvarā sarvakāryeṣu
不要慌乱(f. s. N.)，在每一次需要的时候(m. s. L.)。
dūrastho api samīpasthe yo vai manasi vartate
在远处的(s. N.)存在(3rd sg. present āt)你的心中的(f. s. L.)，就处在近处(s. L.)。
jīvitāśā dustyajā
生的希望(f. s. N.)是难以舍弃的(f. s. N.)。
āpadarthaṃ dhanaṃ rakṣet
为了不幸(n. s. A.)，保护(3rd sg. optative)财产(n. s. A.)。
śastraprahārā eva vīrāṇaṃ bhūṣaṇam
剑痕(m. pl. N.)是对勇士的装饰(m. pl. G.)。
kātarā dīrgharogāśca bhiṣajāṃ bhāgyahetavaḥ
胆小的和长期染病的(pl. N.)是医生的(m. pl. G.)财富的来源(m. pl. N.)。
śaṅkayaiva prakāśante pracchannapātakāḥ
通过害怕(f. s. I.)，被掩盖的罪行(m. pl. N.)被揭露(3rd pl. present āt)。
jayedātmānamevādau vijayāyānyavidviṣām
首先应该战胜(3rd sg. optative)自己(sg. A.)，为了对其他敌人的胜利(m. pl. G.)。
vidvāneva vijānāti vidvajjanapariśramam
只有智者(m. s. N.)理解(?)智者的劳累(m. s. A.)。
kośapūrvāḥ sarvārambhāḥ
一切的开始(m. pl. N.)是宝藏(m. pl. N.)。
kustrī praphullakamalā gūdhanakreva padminī
恶妻(f. s. N.)是开放的莲花(f. s. N.)潜藏着鳄鱼的(?)莲花池(f. s. N.)。
hṛtanayano viṣādī na viṣādī bhavati jātyandhaḥ
夺去眼睛的(m. s. N.)是悲惨的，天生眼盲(m. s. N.)是不悲惨的(m. s. N.)
asāraḥ saṃsāro ayaṃ girinadīvegopamaṃ yauvanaṃ tṛṇāgnisamaṃ jīvitaṃ śaradabhracchāyāsadṛśā bhogāḥ svapnasadṛśo mitraputrakalatrasaṃyogaḥ
无意义的轮回(m. s. N.)，年轻(n. s. A.)是像山中小溪的激流(n. s. N.)，生活(n. s. N.)像草中的火(n. s. N.)，享受(m. pl. N.)是秋天的云的阴影(m. pl. N.)，梦想(m. s. N.)和朋友孩子和妻子一起(m. s. N.)。
jarāmṛtyū hi bhūtānāṃ khāditārau vṛkāviva
对众生来说(m. pl. G.)，老和死(m. pl. N.)，像贪吃的(m. dual. N.)狼(m. dual. N.)
balināṃ durbalānāṃ ca hrasvānāṃ mahatāmapi
(不管)强大的(m. pl. G.)和弱小的(m. pl. G.)，渺小的(m. pl. G.)是伟大的(m. pl. G.)。
bhārya dve bahavaḥ putrā dāridcaṃ rogasaṃbhavaḥ
两个妻子(m. s. N.)和很多孩子(m. pl. N.)、贫穷(n. s. N.)、疾病(m. s. N.)、
jīrṇau ca mātāpitarārvakaikaṃ narakādhikam
两个老父母(m. dual. N.)，一个个超过了地狱(n. s. N.)。
jagadyonirayonistvaṃ jagadanto nirantakaḥ
没有源的你是世界之源(m. s. N.)，没有结束(s. N.)的你是世界的结束(s. N.)，
jagadādiranādistvaṃ jagadīśo nirīśvaraḥ
没有开始的你(s. N.)，是世界的开始(s. N.)，没有更高的王(s. N.)，是世界的王(s. N.)。
§341
gāndhārī kila putrāṇāḥ śataḥ lebhe varaḥ śubhe-ti śuśrāva
据说(3rd sg. perfect āt)Gāndhārī (f. s. N.)得到(3rd sg. perfect)一百个儿子的(m. pl. G.)祝福(m. s. N.)，作为好事(m. s. A.)听到(3rd sg. perfect)。
mā nindata ya imāṃ mahyaṃ rātiḥ devo dadau
请您不要责备(2nd pl. imperative)这个(m. s. N.)神(m. s. N.)给(1st sg. perfect)我(D.)这些(f. pl. N.)礼物(f. s. N.)。
ījire ca mahāyajñauḥ kṣatriyā bahudakṣinaiḥ
刹帝利(f. s. N.)用大祭祀(m. pl. I.)和大捐赠(m. pl. I.)祭祀(3rd pl. perfect)。
kecic-chālvapatiṃ(kecid śālvapatiṃ) gatvā niyejyamiti menire
他们认为(3rd pl. perfect āt)（她去）那个(m. s. N.)离开的 śalva 的国王(m. s. N.)被任命。
prajāḥ sarvā mahārāja viprajagmuryathāgatam
伟大的国王(m. s. V.)，每个(f. s. N.)人(f. s. N.)像之前那样走离开(3rd pl. perfect)。
pararāṣṭrāṇi nirjitya svarāṣṭraṃ vavṛdhuḥ purā
从前，被征服的敌国(n. pl. N.)增强(3rd pl. perfect)自己的国家(n. s. A.)。
vācamasurāḥ pāpmanā vividhuḥ
阿修罗(m. pl. N.)用邪恶(m. s. I.)穿透(3rd pl. perfect)言语机能(f. s. A.)。
ghṛtamapsu juhavāṃ cakāra
（他）做(3rd sg. perfect)献祭(perfect participle)黄油(n. s. N.)在水中(f. pl. L.)。
papāta rākṣaso bhūmau rarāṭa ca bhayaṃkaram
罗刹(m. s. N.)跌落(3rd sg. perfect)在地上(f. s. L.)，恐怖地(m. s. A.)咆哮(3rd sg. perfect)。
tutoda gadayā cā-riṃ taṃ dudhrāvādriṇā kapiḥ
用大棒(m. s. I.)击打(3rd sg. perfect)敌人(m. s. A.)，猴子(m. s. N.)用石头(m. s. I.)杀死(3rd sg. perfect)它(m. s. A.)。
niyujya taṃ homaturaṅga-rakṣaṇe dhanurdharaṃ rājasutairanudrutam
任命被国王的儿子(m. s. I.)追随的(m. s. A.)那(m. s. A.)背负弓箭的人(m. s. A.)保护(m. s. L.)供施的马(m. s. N.)
apūrṇamekena śatakratūpamaḥ śataṃ kratūnāmapavighnamāpa saḥ
他，和 Indra 相同(s. N.)，获得(3rd sg. perfect)一百(n. s. A.)无阻碍的祭祀的(m. s. G.)差一个(n. s. I.)不完整的(m. s. A.)
iyaṃ visṛṣṭiryata ābabhūva yadi vā dadhe yadi vā na
这个(f. s. N.)创造(f. s. N.)从那儿(n. s. Ab.?)形成(3rd sg. perfect)或是建立(3rd sg. perfect)或否，
yo asyādhyakṣaḥ parame vyoman so aṅga veda yadi vā na veda
谁(m. s. N.)是这个的(m. s. G.)见证者(m. s. N.)在最高的天上(m. s. L)，他确是知道的(3rd sg. perfect)，又也许他不知道。
§342
devadatta odanam-apākṣīt
devadatta(m. s. N.) 煮(3rd sg. aorist)粥(m. s. A.)
pratyutthataṃ kaścit-kaṃcit-pṛcchati kva bhavān-uṣita iti
有人问(3rd sg. present.)起身的(n. s. A.)另一个人，你住在(2nd sg. perfect)在哪里
sa āha amutr-āvātsam-iti
它(m. s. N.)说在我住在(1rd. sg. perfect.)另一个世界。
sa tad-vilaṃ daṇḍakāṣṭhena cakhāna na cāśakat
它(m. s. N)用木制工具(n. s. I.)挖(3rd sg. perfect)那个(n. s. A.)洞(n. s. A.)没有能够。
ṛṣayaḥ sarva evaite pitāmahaṃ-upāgaman
每一个人仙人(m. s. N.)都接近了(3rd. sg. aorist)祖父(m. s. A.)
nābhānediṣṭhaṃ mānavaṃ brahmacaryaṃ vasantaṃ bhrātare nirabhajan
兄弟(m. pl. D.)把Nābhānediṣṭha (m. s. A.) Manu 的后代(m. s. A.)梵行期的(m. s. A.)生物(m. s. A.)那份排除(3rd pl. imperfect)
so abravītkiṃ mahyamabhātketi
它(m. s. N.)说(3rd sg. aorist)为什么我(sg. dat.)没有收到(3rd sg. imperfect)。
tad ahaṃ tubhyam-eva dadāma ya eva satyam-avādīḥ
这个东西我(s. N.)只给(3rd sg. perfect)你(s.dat)，你这个说(2nd sg. aorist)真理(m. s. A)的人。
adhyagāyi bhavatā-nuvākaḥ
你(sg. I.)学习了(3rd sg. perfective āt)背诵(m. s. N.)。
avadhi bhavatā dasyuḥ
恶魔(m. s. N.)被你(1st sg. perfective)杀了(3rd sg. perfective āt)。
ya eva māmajījanata tasyaivāhamasmi
它确是创造了(3rd sg. perfect)我(m. s. A.)，我确是(1st sg. present)它的(m. s. G.)。
devatāṃ ced-avidvān-prastoṣyasi mūrdhā te vipatiṣyatīti mā bhagavān-avocat
如果无知(m. s. N.)(地)祈祷神(f. s. A.)，你的(2nd sg. G.)头(m. s. N.)会分裂，因此，有福的人(m. s. N.)说(3rd sg. aorist)不要(这么做)。
śanairabodhi sugrīvaḥ
慢慢地，Sugrīva(m. s. N.)醒来(3rd sg. aorist)。
api bhavān-kamṇḍalu-pāṇiṃ chāttram-adrākṣīt
您(2nd sg. N.)看见(3nd sg. aorist)手中拿着水壶的(m. s. A.)学生(m. s. A.)了么？
rathenāyaṃ purāyāsīt
这个(m. s. N.)用车(m. s. I.)已经在前面了(3rd sg. aorist)
atriḥ sūryasya divi cakṣurādhāt
Atri(m. s. N.)放了(3rd sg. aorist)太阳的(m. s. G.)眼睛(n. s. A.)在天上(f. sg. L.)。
nāśrauṣamiti rājānaṃ sūta vakṣyasi saṃgame
马夫(m. s. V.)，在集会上(m. s. L.)告诉(2nd. sg. future)国王(m. sg. A.)，我没有听见(1st sg. perfect)。
yaṃ puṃsāṃ triṣu lokeṣu sarvaśūram-amaṃsmahi
哪个(m. s. A.)男人(m. pl. A.)在三界中(m. pl. L.)，我们认为(1st pl. perfect)最勇敢的(m. s. A.)。
tasminnipatite śūre kiṃ śeṣaṃ paryupāsmahe
当(m. sg. L)英雄(m. s. L.)降下(m. s. L.)，我们被剩下的人(m. s. A.)包围(1st pl. present āt)。
atautsīd-gadayā gāḍham-apiṣac-copagūhanaiḥ
用木棍(f. s. I.)用力地击打(3rd sg. aorist)，用拥抱(n. pl. I.)磨损(3rd. sg. aorist)。
jānubhyām-adāmīc-cānyān-hastavartam-avīvṛtat
用膝盖(n. dual. I.)使人屈服(3st sg. aorist)，用手碾碎(3rd sg. aorist)